Digitalna obrada signala
  • Naziv predmeta: Digitalna obrada signala
    ESPB: 7
    Studije: Osnovne akademske studije
    Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije
    Nastavnik: Milan Sečujski
    Asistenti: Nikša Jakovljević i Tijana Delić

  • Sadržaj predmeta

    Kao uvodni predmet u niz predmeta koji se bave digitalnom obradom pojedinih vrsta signala, ovaj kurs ima obrazovni cilj da studentima pruži fundamentalna znanja o digitalnoj obradi signala i njenoj primeni. Cilj je da studenti nakon analognih upoznaju i digitalne signale u vremenskom i frekvencijskom domenu, kao i sisteme za njihovu obradu.

    Studenti stiču potrebna znanja o osnovnim algoritmima obrade signala u diskretnom vremenu, kao i o najvažnijim transformacijama diskretnih signala. Studenti upoznaju digitalne signale i sisteme kako sa teorijskog, tako i sa praktičnog aspekta. Značajan deo kursa predstavlja proučavanje najčešće korišćenih transformacija digitalnih signala, među kojima je i brza Fourierova transformacija, efikasan i praktičan alat za spektralnu analizu digitalnih signala. Na laboratorijskim vežbama studenti stiču praktična iskustva sa Matlab DSP Toolbox-om, uče da rešavaju probleme iz ove oblasti i uz pomoć računara i tako stiču dobru osnovu za projektovanje sistema za digitalnu obradu signala.

    Predavanja se izvode uz korišćenje PowerPoint prezentacija, koje su dostupne studentima u .pdf formatu. Prezentacije demonstriraju i ilustruju ključne detalje na predavanjima. Na auditornim vežbama rešavaju se problemski zadaci vezani za digitalne signale, njihove osnovne transformacije, kao i digitalne sisteme. Kompletno gradivo praćeno je vežbama u Računarskom centru FTN, gde studenti stiču praktično iskustvo u radu sa softverskim alatom za digitalnu obradu signala.

  • Način polaganja

    Predispitne obaveze studenta pružaju mu mogućnost da u toku semestra prikupi 30 od mogućih 100 bodova. Ove bodove student može prikupiti isključivo u toku školske godine u kojoj sluša nastavu iz DOS. Predispitne obaveze realizuju se kroz dva teorijska testa (2 × 10 bodova), jedan test na računaru, koji obuhvata gradivo obrađeno na računarskim vežbama (5 bodova), kao i bodove sa samih računarskih vežbi (ukupno 5 bodova). Za izlazak na ispit neophodno je prikupiti najmanje 10 bodova na osnovu predispitnih obaveza. Studenti koji ne ispune ovaj uslov ili nisu zadovoljni brojem prikupljenih bodova u okviru predispitnih obaveza ponovo pohađaju predmet i prikupljaju ove bodove sledeće školske godine.

    Ispit nosi 70 bodova, polaže se u pismenoj formi i sastoji se iz dva zadatka (2 × 20 bodova) i jednog teorijskog pitanja (30 bodova). Pismeni ispit smatra se položenim ako je student na njemu osvojio barem 50% bodova iz zadataka i barem 50% bodova iz teorijskog dela i ako je zaključno sa pismenim ispitom ukupno prikupio barem 55 bodova.

    U toku semestra organizuje se i jedan kolokvijum, i to u toku prve kolokvijalne nedelje, na kome studenti imaju priliku da urade zadatke vezane za prvi deo gradiva. Polaganjem kolokvijuma studenti stiču pravo da na pismenom ispitu ne rade oba zadatka već samo onaj iz preostalog dela gradiva. Kolokvijum nosi 20 bodova, a za studente koji ga polože, ispit nosi (preostalih) 50 bodova. Kolokvijum se smatra položenim ako je student na njemu osvojio barem 50% bodova. Kolokvijum se ne smatra predispitnom obavezom.

    Nakon pismenog ispita, studentima koji su ga položili predlaže se zaključivanje ocene u skladu sa usvojenom fakultetskom skalom. Studenti koji nisu zadovoljni ponuđenom ocenom mogu pokušati da je poprave kroz usmeni deo ispita u terminu zakazanom za to. Ovaj deo ispita za njih nije obavezan.

    Teorijski test obuhvata 15 kratkih pitanja i zadataka vezanih za poznavanje teorije (treba dati kratak odgovor, napisati brojni podatak ili se opredeliti za jedan od ponuđenih odgovora), a vreme za rad je 45 minuta. Ne postoji granica za prolaz, i na svakom testu se može osvojiti najviše 10 bodova. Tačan odgovor donosi 1 bod, a netačan odnosi 1 bod, tako da je za maksimalan uspeh na testu dovoljno dati tačne odgovore na bilo kojih 10 od datih 15 pitanja. Bodovi prikupljeni na teorijskim testovima važe samo u junskom, septembarskom i januarskom roku neposredno nakon odslušane nastave.

    Test na računaru obuhvata nekoliko kratkih zadataka, a vreme za rad je 1 sat. Ne postoji granica za prolaz, i na testu se može osvojiti najviše 5 bodova. Uslov da student može izaći na test jeste da nema više od dva izostanka sa laboratorijskih vežbi tokom semestra. Pored ovih 5 bodova, student ima mogućnost da osvoji još ukupno 5 bodova u okviru kratkih testova na samim računarskim vežbama. Bodovi prikupljeni na testu na računaru kao i na samim vežbama važe samo u junskom, septembarskom i januarskom roku neposredno nakon odslušane nastave.

    Kolokvijum obuhvata jedan zadatak iz prvog dela gradiva, a vreme za rad je 1 sat. Za prolaz na kolokvijumu neophodno je osvojiti barem 50% od ukupno 20 bodova. Zadatak se odnosi na gradivo obrađeno na auditornim vežbama. Bodovi prikupljeni na kolokvijumu važe samo u junskom, septembarskom i januarskom roku neposredno nakon odslušane nastave.