• O katedri

    Katedra za telekomunikacije i obradu signala je jedna od šest katedri na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije. Na Katedri se obrazuju usmerenja Telekomunikacioni sistemi i Obrada signala.

  • Šta je obrada signala?

    Obrada signala je deo elektrotehnike koji se bavi generisanjem, transformacijom i interpretacijom informacija. Posebno interesantan je poslednji deo definicije, koji podrazumeva da se iz različitih vrsta podataka (kao što su slika, zvuk, merenja različitih senzora) izdvajaju korisne informacije – što čini obradu signala nezamenljivim segmentom savremene i buduće tehnologije.

    Kao primer uzmimo razgovor korišćenjem pametnog telefona – u kome su implementirane različite tehnike obrade signala. Prva tehnika je kodovanje glasa, u kome se iz električnog signala, čije su promene srazmerne promenama zvučnog pritiska na ulazu mikrofona, izdvajaju informacije o tome šta je rečeno i ko je to rekao. Paralelno sa tim potiskuju se ambijentalni zvukovi da bi se poboljšala razumljivost, što pripada tehnikama unapređenja kvaliteta govornog signala. Ove informacije je potrebno transformisati u nove signale prilagođene prenosu - čime se bavi upravo obrada signala. Na prijemnoj strani je iz primljenog signala potrebno rekonstruisati polazni signal i reprodukovati ga na zvučniku, što je takođe jedno od fundamentalnih pitanja koje proučava obrada signala. Brojni senzori kretanja daju informacije o ubrzanju telefona u trodimenzionalnom prostoru, na osnovu čega se može odrediti položaj telefona, ali i ritam kretanja korisnika, broj njegovih koraka i slično.

  • Koji signali se obrađuju i zašto?

    Obrada signala može promeniti i način naše komunikacije sa mašinama – omogućujući da čovek sa njom komunicira putem glasa. Ovde se koriste dve tehnike, prepoznavanje govora, koja podrazumeva da se iz govornog signala izdvoji šta je rečeno, i sinteze govora, koja na osnovu postojećeg teksta generiše odgovarajući govorni signal. Trenutno se razvijaju i sistemi kojima će pomoću misli, odnosno EEG signala, biti moguće upravljati računarom.

    Algoritmi obrade medicinskih signala omogućili su i napredak u medicinskoj dijagnostici. Rekonstrukcija slike poprečnog preseka ljudskog tela, omogućena tehnikama obrade signala, predstavljala je prekretnicu u savremenoj dijagnostici, krunisanu Nobelovom nagradom dodeljenom elektroinženjeru ser Godfriju Haunsfildu i fizičaru Alanu MekLaud Kormaku. Medicina i dijagnostika danas svoju efikasnost duguju algoritmima obrade signala, obrade slike, prepoznavanja oblika i mašinskog učenja, koji nam omogućuju da se efikasno prebroje krvna zrnca, da se uoči začepljenje krvnog suda, pronadju genetski uzroci malignih oboljenja, i utvrdi uspešnost terapije; odnosno, omogućuju nam gotovo sve na šta se moderno zdravstvo danas oslanja. Korak dalje predstavljaće algoritmi koji će nas približiti personalizovanoj medicini, koja će omogućiti da se pomoću automatskih sistema dobije brza i efikasna individualna procena rizika, rana dijagnostika, personalizovana terapija i praćenje njenog učinka.

    Obrada signala u vezi je i sa finansijama. Algoritmi iz oblasti obrade signala se koriste i za analizu cena na berzi i različita predviđanja u finansijskom sektoru. Treba naglasiti da je za ovakve analize obučen mali broj ljudi.

  • Šta se uči na smeru Obrada signala?

    Program osnovnih studija obuhvata predmete kroz koje student stiče osnovna opšta znanja iz obrade signala, ali i specifična znanja koja se koriste u obradi slike, audio-signala i biomedicinskih signala. Fundamentalni predmeti su: Digitalna obrada signala, Digitalni filtri, Digitalna obrada slike, Digitalna obrada audio-signala, Obrada biomedicinskih signala.

    Na master studijama ova znanja se dodatno proširuju upoznavanjem sa naprednijim i složenijim algoritmima. Uz inovativan predmet koji se bavi obradom velike količine podataka (tzv. Big Data), što podrazumeva obradu raznorodnih podataka koji pristižu u velikim količinama za čiju ispravnost ne postoji garancija, tu su i predmeti Kompjuterska vizija i Obrada slike u medicini koji nude osnove mašinske vizije, kao i predmet Govorne tehnologije koji se bavi različitim tehnologijama prepoznavanja i sinteze govora. Pored predmeta u kojima se proučavaju algoritmi obrade signala, ovaj studijski program nudi i predmete u kojima student ima priliku da ovlada alatima neophodnim za njihovu implementaciju kao što su programski jezici C/C++, MATLAB, Java, i Python.

  • Šta posle?

    Firme i ustanove u Srbiji u kojima se naši studenti zapošljavaju su: DunavNet, BioSense institut, AlfaNum, Zesium Mobile, Visaris, SBB, RT-RK, PanonIT, Protech, NIS, VIP, Prozone, Execom i druge. Postoji velika prohodnost naših studenata ka univerzitetima u inostranstvu radi daljeg usavršavanja, kao i master i doktorskih studija. Zapošljavanje naših studenata u kompanijama u inostranstvu koje su u značajnijoj meri uvidele značaj i perspektive znanja iz ovih oblasti, takođe nije retkost. Neke od svetskih kompanija u kojima rade naši bivši studenti su: Yahoo, Google, Nvidia, Microsoft, BMW, Nokia, Intel i druge.